Knjige
O Jungovom delu, baš kao i o Frojdovom, postoji mnoštvo neistina, poluistina i stereotipnih shvatanja, koja otežavaju njegovo razumevanje. Postoji, međutim, bitna razlika u iskrivljenoj recepciji Frojdove i Jungove teorije. Dok je Frojdovo delo, u svesti široke publike često izopačeno i krivotvoreno, uglavnom žrtva predrasuda, dotle je Jungovo, uprošćeno i iskrivljeno, pretežno žrtva stereotipa.
Mada je poznato da se stereotipi teško i sporo menjaju, nadamo se da će čitalac kome nije previše blisko Jungovo delo, ali je dovoljno radoznao i otvorenog uma, posle čitanja ove knjige makar preispitati svoja dotadašnja shvatanja o arhetipovima, kompleksima, Animi i Animusu, Personi i Senci, Sopstvu i egu, o ličnom i kolektivnom nesvesnom, o smislu indivividuacije, o značenju snova, o mitovima i religiji, o neurozi i psihoterapiji, kao i mnogim drugim Jungovim teorijama i pojmovima o kojima nije bio valjano obavešten.
Фројд, творац психоанализе, данас се, по неподељеном мишљењу меродавне стручне, научне али и шире културне јавности, сматра највећим психологом и једним од највећих мислалаца у историји човечанства. Али, у чему је величина Фројда? Какве нам је он духовне дарове оставио у својој заоставштини? Фројд је као личност још увек предмет страсних расправа и контроверзи, за неке он је типичан ауторитарни вођа, док је за друге оличење трпељивости, за једне је неуротична, а за друге зрела личност, за неке нарцисоидан, сујетан, а за друге скроман. Ко је Сигмунд Фројд и каква је његова права личност? То су питања на која књига Фројдово завештање (ИП Жарко Албуљ, 2009) одговара на сажет и разумљив начин.
Knjiga je sačinjena od dvadesetak studija, ogleda i osvrta na savremenu srpsku satiru i, posebno, na prvoklasne aforizme Baljka, Simića, Jovanovića, Čotrića, Markovića i dr., koji nastaju kao kritički komentar na gluposti i oholost vlasti, probleme tranzicije i tamnu stranu našeg mentaliteta (netolerancija, inat, sujeta, megalomanija, mitomanija, impulsivnost, iracionalnost itd.). Satirično stvaralaštvo se analizira sa socijalnopsihološkog i književnoestetskog stanovišta.