Odnos muškarca i žene je verovatno jedan od najznačajnijih i najintrigantnijih ljudskih odnosa. On je izvor najveće ljudske sreće, ali i najvećih muka i nesreća. Čotrićeva nova knjiga aforizama o ženama i muškarcima pod naslovom Ljubav na rečima: aforizmi o ženama i muškarcima (Srpska reč, Beograd 2018) je ljupka knjiga u kojoj se na simpatičan, prevashodno humoristički, ali i ironičan način opisuje i analizira priroda žene i muškarca, njihove razlike i njihovi tipični odnosi. Ova knjiga nastavlja, proširuje i varira temu iz ranije Čotrićeve knjige Dobre vibracije: aforizmi o ženama i muškarcima (Binder, Beograd, 2013), koja o ovim provokativnim odnosima govori humoristički ali nekad više na jedan satirični način.
Čotrićev humor u razmatranju karaktera žene i muškarca, kao i muško-ženskih složenih odnosa je prevashodno dobroćudan, nezlobivi, blagorodni humor, koji često blago prekoreva muškarce i žene, jer ima razumevanja i saosećanja za ljudske mane i slabosti. Njegov humor, ironija i samoironija izazivaju pretežno veseli, dobroćudni smeh i razgaljuju dušu. Takvi su, recimo, aforizmi: Naš bračni život nije dosadan. / Zanimljiv je psihijatrima; Sve sam priznao ženi./ Morao sam nekom da se pohvalim. Istina, nekada u njima ima i ironije i cinizma: Neoženjeni žive kraće, / ali žive!
Poigravanje stereotipima i predrasudama
Čotrić se vešto i s humorom poigrava sa tipičnim stereotipima i predrasudama o ženi, koristeći ih kao građu za svoju umetnost. Njegove knjige su mi zanimljive jer sam već analizirao preko deset hiljada srpskih narodnih poslovica da bih otkrio kakva je stereotipa, drevna slika žene u njima (Trebješanin, Ž., “Stereotip o ženi u srpskoj kulturi”, Polni stereotipi, NSPM, Beograd, 2002). Postoji zapanjujuća podudarnost između predstave žene u Čotrićevim aforizmima i narodnim poslovicama, s tim što je suštinska razlika između njih u odnosu prema toj slici.
Aforizam s minimumom reči izražava savremeno, subjektivno saznanje pisca o ženama i muškarcima koje je izrazito duboko lično, proživljeno, mada može biti i opšteprihvatljivo. Za razliku od aforizma, poslovica pretenduje da izražava isključivo neko tipično, objektivno i prastaro iskustvo. U njima je sadržano jedno arhaično viđenje sveta muškarca i žena i njihovog vekovnog odnosa. Za razliku od aforizma, poslovice se vrlo ozbiljno odnose prema svom sadržaju jer one sažimaju i destilišu vekovno iskustvo i pretaču ga u putokaze, u pragmatična uputstva za postupanje u stvarnom životu. Čotrić se, naprotiv, svojim duhovitim aforizmima zapravo na književni način poigrava sa tom slikom i odnosi se prema stereotipima o ženi sa prikrivenom ironijom i dobroćudnim humorom.
Slika žene u poslovicama i aforizmima
I u Čotrićevim aforizmima, baš kao i u srpskim narodnim poslovicama slika žene je prilično tamna, u velikoj meri negativno obojena. Ženu i u aforizmima i u poslovicama karakteriše niz negativnih atributa: opasna, lukava, zla, brbljiva...
Ali dok u ovim aforizmima ima razumevanja, simpatije i ljubavi prema njenim slabostima i nedostacima, kao i samoironije kada je reč o muškarcima, dotle je u poslovicama odnos prema atributima žene ozbiljan i strog, baš kao da se izriču “svete”, neporecive istine. U poslovicama se o ženama i muškarcima kazuju apodiktičke istine koje su univerzalne. Kod Čotrića se, pak, u aforizmima primećuje iznijansiran stav, ocena koja se odnosi samo na neke pripadnike muškog ili ženskog pola, a ne na sve. U poslovici se, po pravilu, tvrdi žena je ili devojka je …, a u aforizmima Čotrića pridodat je modifikator (neka) ili prisvojni pridev (moja, njegova). Poslovica, recimo, veli: Što žena više plače, više muža vara, a Čotrićev aforizam: Njegova devojka ne traži da joj piše pesme, / Već ovlašćenja za kreditne kartice. Tako, na taj način, aforističar relativizuje svoju tvrdnju i vešto izbegava zamku klišetiranog, stereotipnog karakterisanja neke čitave velike grupe ljudi.
O preferencijama u izboru partnera
Evoluciona psihologija je utvrdila da postoje suštinske razlike među polovima u odabiru poželjnog partnera. Žena je, da bi bila uspešna u izboru morala da razvije sposobnosti prepoznavanja reproduktivnih kvaliteta muškarca (dobri geni, zdravlje, telesna snaga, privrženost porodici). Jedna od važnijih stavki pri izboru partnera je da on bude imućan, odnosno da raspolaže obiljem sredstava (da ima resurse), ali i spremnost da ih uloži u opstanak porodice. Ove iste preferencije žene u izboru “onog pravog” uočava i Čotrić, ali ih na svoj ironičan način književno uobličava u svojim aforizmima: Najlepše devojke izlaze sa odlikašima./ Sa onima koji odlično zarađuju; Lepota dolazi iznutra. / Iz dubine novčanika; Ideal žena: muškarac koji je duhovit, / a misli ozbiljno.
Želje muškaraca u traženju pogodne partnerke takođe su oblikovane evolucijom i prilično su jednostavni. Muškarac pre svega traži zdravu, seksualno zrelu i reproduktivno sposobnu ženu kadru da mu rodi brojnu zdravu decu. Ti signali plodnosti su univerzalni standardi fizičke lepote i mladost žene. Tako su se tokom duge evolucije kod muškaraca razvile preference prema fizički zgodnim, polno zrelim i mladim ženama. Ove pradavne u suštini iste želje i kriterijume u pogledu “idealne žene” nalazi i Čotrić kod savremenih muškaraca, kojima je, ma šta oni pričali, najvažniji fizički izled: Ima velike grudi, vitak stas, / Duge noge i plavu kosu. / Mozak bi joj samo smetao; Cenim unutrašnju lepotu kod žene. / Zato mi se sviđaju vaspitane, obrazovane i iskrene, / Sa dugim nogama, vitkim strukom i velikim grudima.
Verujem da Čotrićeve knjige aforizama o ženama i muškarcima i njihovim odnosima, mogu izazvati različite komentare, rasprave, a možda i neke žestoke polemike. Ali zato ne sumnjam da njihov visok umetnički domet, tanani blatotvorni humor i lucidni psihološki uvidi kod pravih književnih sladokusaca proizvodi isto, nepodeljeno osećanje i snažan utisak da je u ovim knjigama aforističar progovorio arhetipskim glasom na moderan način o intimnoj temi koja nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Žarko Trebješanin
