Владета Јеротић, Дневник: 1938-1945, Ars Libri, Београд 2019.
Узбудљиво је и очаравајуће читање Дневника (1938-1945) Владете Јеротића о одрастању, јер његов аутор има несвакидашњи дар самопосматрања, али и литерарни таленат да своја танана душевна стања јасно и лепо искаже. Од самог почетка Дневника личне тешкоће и патње драме одрастања младог Јеротића преплићу са спољашњим, драматичним, трагичним догађајима на колективном, друштвеном и историјском плану. О свом виђењу родитеља Јеротић, бележи:. “Отац је хтео да буде строг, а није могао …” Владета је незадовољан што га отац сматра га површним и неће да га разуме, а тако су слични. Мајка “је хтела да буде добар друг, а није могла”. Најбољи друг му је био Таса, са којим води свакодневне присне и дуге пубертетске разговоре о Богу, смислу, злу, књигама, филозофији, књижевности.
Read More